Najčešća pitanja

Šta predstavlja informaciju od javnog značaja?

Informacija od javnog značaja, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. S tim u vezi, da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol i slično.

Kako podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja?

Tražilac informacije od javnog značaja podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: Zahtev). Zahtev mora sadržati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži. Zahtev može sadržati i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije. Tražilac ne mora navesti razloge za podnošenje Zahteva.

Organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta.

Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.

Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja

Šta su upravni postupak i upravni spor?

Upravni postupak predstavlja proceduru u kojoj nadležni republički ili lokalni organ uprave (katastra, poreske filijale, ministarstva, isl.) odlučuje o pojedinačnim pravima stranaka, koji rezultira donošenjem odgovarajućeg upravnog akta (npr. rešenje o uknjižbi stana, odluka o određivanju penzije, saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu). Cilj upravnog postupka je zaštita prava i opšte zakonitosti, i predstavlja sistem pravila koji reguliše rad državnih organa, ustanova i javnih preduzeća.

Upravni postupak obuhvata širok spektar najrazličitijih procedura i postupaka, a sve one regulisane su posebnim zakonima, kao i Zakonom o opštem upravnom postupku, kao “krovnim” propisom, koji se primenjuje na sva ona pitanja koja nisu posebno regulisana tim pojedinačnim zakonima.

U, za nas relevantnim slučajevima, predmet upravnog postupka jesu situacije u kojima nadležni organ odlučuje o tome da li da dozvoli izvođenje određenih aktivnosti imajući u vidu rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i ostale relevantne propise - npr. izvođenje građevinskih radova, ugradnja instalacija, izgradnja postrojenja, njihova rekonstrukcija i sl. 

O konačnoj zakonitosti upravnih akata koji proisteknu kao rezultat upravnog postupka odlučuje Upravni sud, u upravnom sporu. Može se reći da u okviru sudske vlasti, upravni sud ima najvažniju ulogu u zaštiti životne sredine jer utvrđuje zakonitost akata koje donose organi uprave.

Šta je procena uticaja na životnu sredinu?

Direktni i indirektni uticaji nekog projekta ili aktivnosti na životnu sredinu utvrđuju se u postupku procene uticaja na životnu sredinu. Kroz ovaj upravni postupak se identifikuju i vrednuju uticaji projekta na životnu sredinu i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaž, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih činilaca.

To je preventivna mera zaštite životne sredine zasnovana na izradi studija i sprovođenju konsultacija uz učešće javnosti u okviru kojih se analiziraju alternativna rešenja, utvrđuju i predlažu mere kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti.

Procena uticaja na životnu sredinu podrazumeva tri faze, tačnije tri upravna postupka u okviru kojih je informisanje i učešće javnosti obavezno: 

1. Odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu 

2. Određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja 

3. Davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu 

Nadležni organ je u obavezi da vodi javnu knjigu o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa posebnim Pravilnikom*. U svakoj fazi postupka  nadležni organ je dužan da uzme u obzir primedbe i komentare zainteresovane javnosti, te da u svojoj odluci obrazloži na koji način je te primedbe uzeo u obzir i kako su uticale na njegovu odluku.

*Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu

Kako se odlučuje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu?

Projekti za koje je neophodna procena uticaja uređeni su posebnom Uredbom*, čiji je sastavni deo Lista I u kojoj su navedeni projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i Lista II u kojoj su navedeni projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, kao i posebni kriterijumi za odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja na životnu sredinu.

Podnošenjem zahteva se pokreće upravni postupak koji se okončava rešenjem o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, ili rešenjem da studija nije potrebna. U slučaju da izrada studije nije potrebna nadležni organ bi trebalo da utvrdi mere zaštite životne sredine kojih je nosilac projekta dužan da se pridržava. 

Nadležni organ objavljuje javni poziv i obaveštava javnost o podnetom zahtevu. Javni uvid traje 10 dana i u tom periodu je moguće dostaviti primedbe i komentare na zahtev koji je podneo investitor. Nakon toga, nadležni organ donosi odluku u formi rešenja (upravnog akta) da li je potrebno izraditi studiju o proceni uticaja ili ne. Nadležni organ je dužan uzme u obzir primedbe i komentare zainteresovane javnosti i da u svojoj odluci obrazloži na koji način je te primedbe uzeo u obzir i kako su uticale na konačnu odluku.

Učesnici u postupku javnog uvida, kao i zainteresovana javnost, mogu podneti žalbu na odluku nadležnog organa u roku od 15 dana. 

Kako se odlučuje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu?

Ukoliko je nadležni organ doneo odluku da je potrebna procena uticaja, investitor pristupa pripremi zahteva za odlučivanje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Sadržina zahteva bliže je uređena Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i posebnim pravilnikom*, a potrebno je da bude sačinjen tako da nadležni organ može da donese odluku zasnovanu na činjenicama.

Nadležni organ, nakon što utvrdi da je zahtev uredan, objavljuje javni poziv i pokreće konsultacije o podnetom zahtevu. Javnost ima mogućnost da u roku od 15 dana izvrši uvid u zahtev i podnese komentare i primedbe. Nadležni organ potom donosi odluku o kojoj obaveštava javnost – na koju postoji pravo žalbe u roku od 15 dana. 

Nakon što dobije pravnosnažno rešenje o obimu i sadržaju studije, investitor može započeti pripremu studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Studija o proceni uticaja je sveobuhvatan i detaljan analitički dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet vazduha, vode, tla, zemljišta, biodiverziteta i drugih činilaca životne sredine, njihovu osetljivost na promene u određenom prostoru,  kao i međusobne uticaje postojećih i planiranih aktivnosti. Kroz studiju se predviđaju neposredni i posredni štetni uticaji projekta na različite aspekte životne sredine, kao i mere i uslovi za njihovo sprečavanje, smanjenje i otklanjanje. Sadržaj studije mora biti zasnovan na pouzdanim, kredibilnim i proverljivim činjenicama i podacima.

*Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Kako se dobija saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu?

Poslednja faza u postupku predstavlja saglasnost na studiju o proceni uticaja. Bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja investitor ne može pristupiti daljoj realizaciji planiranih aktivnosti i ne može dobiti odobrenje za realizaciju projekta.

Investitor angažuje izrađivača studije - preduzetnika ili pravno lice upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti projektovanja i izrade studija, koji izrađuje studiju čija je sadržina bliže uređena posebnim pravilnikom*. Izrađivač studije je dužan da studiju izradi na osnovu pouzdanih, proverljivih i relevantnih podataka i izvora. Posebno je važno da izrađivač studije angažuje tim stručnjaka koji poseduju znanja iz različitih oblasti, i u stanju su da obrade sve aspekte potencijalnih uticaja na životnu sredinu i ponude rešenja koja doprinose otklanjanju ili smanjenju uticaja na životnu sredinu. 

Nakon prijema zahteva za davanje saglasnosti na studiju, nadležni organ za zaštitu životne sredine obrazuje tehničku komisiju iz reda stručnjaka u oblastima koje su obuhvaćene studijom i zaposlenih u javnoj upravi. Ova komisija ocenjuje studiju i njenu usklađenost sa propisanim sadržajem i kriterijumima, ali ne daje saglasnost na studiju. Rad tehničke komisije bliže je uređen posebnim pravilnikom**.

Nadležni organ obaveštava javnost o podnetom zahtevu, o mestu i vremenu održavanja javne prezentacije i rasprave, kao i načinu i rokovima za dostavljanje primedbi. Studija uz kompletan priloženi materijal stavlja se na javni uvid u prostorijama nadležnog organa. Javna prezentacija zapravo predstavlja usmeno prezentovanje studije, a izrađivač tom prilikom najčešće pripremi i prezentaciju u formi power point dokumenta. Javna rasprava sledi nakon prezentacije i tada nosilac projekta i izrađivač studije odgovaraju na primedbe i komentare građana i organizacija. 

Po završenom javnom uvidu, odnosno javnoj prezentaciji i javnoj raspravi, nadležni organ dostavlja tehničkoj komisiji izveštaj o sprovedenim konsultacijama sa pregledom mišljenja zainteresovanih organa, organizacija i pojedinaca. Tehnička komisija ocenjuje studiju i svoju ocenu dostavlja organu nadležnom za zaštitu životne sredine. On potom, u formi rešenja odobrava studiju ili odbija saglasnost ukoliko studija ne zadovoljava kriterijume utvrđene zakonom. 

Ukoliko podnosilac zahteva ili zainteresovana javnost smatraju da im je odlukom povređeno na zakonu zasnovano pravo ili interes mogu pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom. Rok za pokretanje spora teče od dana dostavljanja i traje 30 dana.

*Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu

**Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Kako podneti zahtev za uvid i fotokopiranje spisa predmeta u upravnom postupku?

Pravo na razgledanje spisa sastoji se od prava stranke da razgleda spise u prisustvu službenog lica, da o svom trošku umnoži ili dobije kopiju spisa i da joj se kopija spisa, o njenom trošku, dostavi preko pošte ili na drugi pogodan način. Spisi se razgledaju u prostorijama organa koji čuva spise. U opravdanim slučajevima, spisi mogu da se razgledaju u prostorijama drugog organa ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Pravo na razgledanje spisa ima i zainteresovano lice koje dokaže svoj pravni interes.

Zahtev za razgledanje spisa podnosi se u pisanom obliku ili usmeno. Organ može od zainteresovanog lica da zatraži da u pisanom obliku ili usmeno obrazloži svoj pravni interes. Organ je dužan da u roku od osam dana od prijema zahteva obavesti stranku ili zainteresovano lice o tome kako mogu da razgledaju i umnože spise i dobiju kopiju spisa, ili da rešenjem odbije zahtev. 

Zahtev za uvid i fotokopiranje spisa predmeta

Kako podneti zahtev za vanredan inspekcijski nadzor?

Vanredan inspekcijski nadzor vrši se kada je neophodno da se, saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost.

Kako biste podneli predstavku odnosno zahtev za vanredan inspekcijski nadzor organu, koji je zaista nadležan, najbolje bi bilo da se o tome informišete u informatoru o radu grada ili opštine u kojem se navodi koja organizaciona celina je nadležna za koji problem (najčešće će nadležan biti odsek za zaštitu životne sredine u okviru odeljenja inspekcija, ali u zavisnosti od problema, to može biti i, na primer, odsek građevinske inspekcije). Na zahtev podnosioca predstavke, inspektor obaveštava podnosioca predstavke kako je postupio sa predstavkom, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a o ishodu pokrenutog postupka vanrednog inspekcijskog nadzora - najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja postupka.

Zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora

Kako podneti Urgenciju?

Urgencija za postupanje po podnetom zahtevu predstavlja podnesak koji se podnosi nadležnom organu koji već postupa po Vašem zahtevu, u cilju ubrzavanja predmetnog postupka. Neophodno je da u Urgenciju unesete sledeće podatke: podatke o nadležnom organu (naziv i adresa); vezu, odnosno broj predmeta (postupka) na koji se podnesak – urgencija odnosi; podatke o podnosiocu (ime i prezime, adresu i kontakt).

Urgencija